Nema Tea, nema košarke. Koliko god to neverovatno zvučalo, ispostaviće se ove sezone itekako istinito. Doza smirenosti na parketu i sigurnosti koju uliva saigračima jednostavno je neizmerljiva. Ipak, posle partije u Berlinu, jeste. Mogli smo videti da Yago jeste dobar, borben i srčan. Projekat za budućnost, kako kažu. Medjutim, fali mu ručna, jer igrati u 4 i 5 brzini konstantno je fenomenalno za „7 seconds or less“ kod D’Antoni, za evropsku košarku trebalo bi malo da podesi motore i na slabije brzine.
Deseta pozicija trenutno deluje kao san. Sam Nedović je prokomentarisao da posle poraza u Mercedes-Benz Areni plej-in mesto deluje maltene nedostižno. Da očekivanja i izjave pred početak sezone nisu bila senzacionalna i bombastična, ne bi to bio ni toliki problem.
Grk je grmeo, svlačionica se tresla, a da li se samo rodio miš, saznaćemo već u nedelju protiv večitog rivala. Takmičenje je drugačije, ali važnost meča nije.
Protok lopte nije bio sjajan, izlazne kretnje iz akcija su bile mekane s mnogo „teških“ šuteva. Uvukla se nervoza, iz čega je odbrana izgledala pogubljeno, dokazavši tvrdnju da su obe strane terena jednako bitne u diktiranju tempa utakmice. Ne može samo jedno ili drugo. Konstantnost i ideja moraju da budu prisutni tokom cele utakmice, jer jedno povlači drugo.
Davidovac, Mitrović, Lazić se nisu upisali poenterski, od toga poslednji od trojice, kapiten, nije ni pogledao ka košu. Jeste to njegova igra i da se uvek podređuje timu u svakom smislu i momentu. Mada taj podatak više govori o celokupnoj igri nego samo njegovoj volji i želji da poentira. Tu, opet, dolazimo do važnosti organizatora igre i koliko Miloš znači za ovaj tim. Usudio bih se reći da jesmo dobili derbi, ali ne i rat. Izgubili smo Topa iz rotacije na „samo“ 4-6 nedelja, što je u ovom trenutku sezone veliki luksuz, ali u negativnom kontekstu.
Sigurno je ovo bio najlošiji Lukin nastup od svih mandata u crveno-belom dresu, izuzev one sjajne asistencije na početku za tri poena koju je ubacio Giedraitis. Pre i posle toga nismo videli ništa od one sjajne igre koja ga krasi tokom poslednje dve sezone, a na to se nadovezuju i nesmotreni faulovi u napadu u 4. četvrtini. U tim jalovim naletima da se prokrene rezultat, konstantno su se dešavale početničke greške. Na ovom nivou, to je nedopustivo. Ne čudi što su poeni ostali u Berlinu. Kada jedan od najboljih ofanzivnih skakača u celoj ligi, sa 2,5 uhvaćene lopte ispod suparničkog koša, nema skok – bukvalno nijedan skok, ne može se ni očekivati pobeda.
A šta tek reći za partiju Dejana Davidovca? Na stranu statistički parametri, pogubljenost i nepostojanje razumevanja saigrača, kao da je pod uticajem jet lag. Smart je imao bolju konekciju nego on, iako ima samo 3,5 treninga sa ekipom. Prvo se nije razumeo sa Yagom u srcu reketa, pomislio sam, hm, možda i nije bio najbolji pas. Nedugo posle toga, polu-kontra koju je vodio Nedović iz presečene lopte (jedini segment igre u kom smo bili bolji od domaćina), Davidovac ne čita igru kako treba,protrčava . Nedović nepotrebno ostaje bez driblinga i završava se izgubljenom loptom i faulom. Nije samo toliko problem u samim greškama, već i u ravnodušnosti koju je Davidovac iskazao. Znam da je Deki po prirodi tip igrača koji ne pokazuje mnogo emocija i ima taj nošalanti govor tela, ali kada se takve greške dešavaju i saigrači viču na tebe, a ti okreneš glavu u drugom smeru, to ne samo da pokazuje dozu nezainteresovanost za meč, klub i saigrače, već ostavlja hladan utisak na sve, pa čak i na one koji gledaju kraj malih ekrana.
S obzirom da nema mnogo pozitivnog da se kaže posle ovakvog izdanja, fokusiraću se na sitnice koje su definitivno doprinele utisku da je poraz gorči čak i od Pelinkovca. Nedović je pokušao, ali nije bio dovoljno spreman da igra na svom nivou i pomogne ekipi. Nije uspeo. Postigao je 7 poena, ali promašio je oba slobodna bacanja, odmah se videla njegova frustracija samim sobom. Ukradena lopta, a potom izgubljena lopta u razmaku od 5 sekundi sveli su njegov doprinos na -7 dok je bio u igri. Verovatno je posle meča razmišljao o tome da li je preranim povratkom pomogao ili odmogao ekipi.
Kad se na ove loše partije nadoda to da je Lazarević bio u rotaciji da popuni broj. Toby i Fredi zajedno imaju 5 poena i 5 minuta igre, jasno je da skraćena rotacija koju je Grk uveo zarad suzbijanja redova i relativno boljih rezultata, polako počinje da uzima danak.Nije bilo relano ocekivati da ce Gillespie da ponavlja partije kao u večitom derbiju,ali je vidljivo da njemu da bi se uhodao i bio koristan na obe strane terena potreban je facilitator koji moze uvek da ga nahrani loptama kad se otovri taj mini prozor u igri.
Bolomboy jeste bio energetski tu kao i uvek, otvarajući utakmicu skokom u napadu i lakim poenima. Međutim, letargija celog tima nekako ga je uvukla u kontra ritam, dozvolivši da ga lobuju kao na PES-u. U ključnom trenutku (crunch time) nakon lepo nacrtane akcije , posle minute odmora, izgledalo je kao da ga je lopta iznenadila, rezultirajući blokadom. Ponovila se situacija kao protiv Baskonije. U svakom smislu. Po broju poena, minutaži ali još manji doprinos.Premali kad se uzme u obzir na koliko obrtaja igra i pokazuje se još jednom da je ta konekcija sa primarnim igračem na lopti itekako znači za njegovu igru i celog sastava. Doduše, možemo da popričamo i o mogućem zamoru samog igrača. S obzirom na to da je ovo već treća utakmica zaredom u EL u kojoj igra preko 30 minuta, kad se na to doda i potrošnja u ABA ligi. Pritom iz ovih ili onih razloga trener ne veruje dovoljno njegovim zamenama, važno je napomenuti da bi se napravila šira slika.
Smart polako pokazuje kvalitet, da može da bude dobar fit i zašto je doveden. Očigledno je da će mu trebati više vremena od par utakmica i filmskih sesija da se upozna sa celokupnom košarkom koja se igra na Starom kontinentu. Takođe, samim tim i manje će nasedati na svaku fintu biti delotvoriniju u odbrani i bolje preopznavati kad treba da šutne, a kad da malo uspori u napadu. Definitivno nije pas-first igrač, ali ima dobar pregled i nije mu strano dodavanje. Treba mu dati vremena da se nađe i prilagodi, pogotovo kad se vrate oba igrača na poziciji jedan. Ako je ideja iza njegovog dovođenja bila na duge staze, onda itekako ima smisla, ali ako je samo kampanjski doveden da bi bio doveden, onda se može smatrati nedorečenim potezom.
Transparentnost je ono što nedostaje Crvenoj Zvezdi, kao i evropskoj košarci u globalu. Glavni razlog nezadovoljstva navijača leži u tome što se ne zna ili ne vidi dugoročni plan. Nije potrebno gledati predaleko. Sa druge strane brda, neko se dosetio da je za sportski uspeh potrebna strategija i dugoročan plan. Tako Željko ima autonomiju u formiranju tima i dovođenju igrača. Pritom ih nisu omeli ili prodrmali, barem do sada, s obzirom na četiri poraza u ABA ligi ove sezone.
Giedraitis je popunio sve kolone, najefikasniji uz Yaga, odigrao svojih 30-ak minuta i konstantno se mučio. Tražio se tokom cele utakmice, čak i kad je pogađao svoje ulaze, nisu bila prava rešenja. Da, zabeležio je dva poena u tom trenutku, ali je propustio otvoreni šut za tri poena, što nas je kasnije koštalo kada se nalazio u sličnoj poziciji i morao je da šutira jer se tada silovito jurio rezultat.Nekada dođu takve utakmice gde je sve kontraproduktivno. Rekao bih da je to malo i simptomatično kako nama često dođu te i takve utakmice sa na papiru „najlakšim“ ekipama. One gde su pobede već upisane, a navijači već razmišljaju o narednom duplom kolu praveći kalkulacijese. Možda je i nešto više od samih igrača, možda ima i do celokupne energije Zvezdaške javnosti. Ono što i uprava, a ne samo javnost, treba da shvati jeste da se rezultati (čitaj: dinastije) grade, čuvaju i trpe godinama kako bi se preko noći postigli željeni uspesi. Mikro promene, s kontinuiranim radom, dovode do makro rezultata. Koliko se sećam, čak ni sa Radonjom nismo blistali od samog početka.
Jedina svetla tačka u celom ovom haosu od utakmice bila je Hanga. Od ulaska u igru, odmah je doneo svežinu, energiju, borbenost, pokazujući više puta zašto je nekada bio najbolji odbrambeni igrač na Evropskom tlu.Premalo je to da bi se dobio bilo koji meč, premalo jer podrška saigrača je više nego izostala.
U teoriji, šanse postoje. Koliko su realne? Nisu uopšte. Da li ćemo prestati da se ložimo i nadamo? Nećemo, jer šta nam drugo preostaje? Dignemo ruke i prebacimo se na zimske sportove, shvativši da nas to ipak ne loži dovoljno. Život je i ovako lep, tako da nije zgoreg ponekad ga malo začiniti gledajući voljeni klub i ne prihvatajući trenutnu realnost dok sve matematičke jednačine ne postanu nevažeće.
Kao i uvek, do sledećeg kola samo Vaš 🆘 za ⭐️ ekstra 🏀.
Hoćemo još! 
Postavi komentar